Danas se debata o nasleđivanju ponovo vraća u centar austrijske unutrašnje politike. Prema medijskim izveštajima, Die Grünen podnose hitan zahtev u Nationalrat koji zahteva ponovno uvođenje poreza na nasledstvo.
Dok se politička diskusija često vodi emocionalno, aktuelni podaci koje je objavio Momentum Institut sada pružaju činjeničnu osnovu za pitanje: koga bi takav porez zapravo pogodio?
Činjenično stanje za prosečno domaćinstvo
Analiza koju je sproveo Momentum Institut daje jasnu sliku raspodele bogatstva u Austriji. Prema tome, pri primeni predloženog modela, oko 98 procenata domaćinstava ne bi platilo ni jedan jedini evro poreza na nasledstvo. Razlog za to leži u visokim neoporezivim iznosima (Freibeträge) koje ovaj koncept predviđa. Nasledstva do milion evra ostala bi potpuno oslobođena poreza.
Zaštita sopstvenog doma i porodičnih firmi
Centralni aspekt modela je osiguranje materijalnih vrednosti. Za stambeni prostor koji se koristi za sopstvene potrebe predviđen je povećani neoporezivi iznos od 1,5 miliona evra. To znači: ko nasledi roditeljsku kuću i u njoj živi, ostaje oslobođen poreza do ove vrednosti. Takođe su predviđeni specifični izuzeci za mala porodična preduzeća i poljoprivredna imanja, kako se opstanak ovih struktura ne bi ugrozio poreskim opterećenjima.
Na meti samo najbogatijih dva posto
Proračuni pokazuju da se granice neoporezivog dela prelaze tek kod najbogatijeg percentila stanovništva. Čak i grupa od narednih osam procenata – koja se često naziva višom srednjom klasom – u proseku nasleđuje „samo“ 472.000 evra. Time su oni daleko ispod granice od milion evra. Prema ovom nacrtu, bila bi pogođena samo ona dva procenta domaćinstava čiji obim nasledstva značajno premašuje milion.
Obračun samo iznad neoporezivog iznosa
Česta zabluda u javnoj debati je pretpostavka da bi se oporezovalo celokupno nasledstvo. Zapravo, porez se primenjuje samo na onaj deo koji prelazi neoporezivi iznos. Kod novčane imovine od 1,5 miliona evra, samo bi 500.000 evra bilo oporezovano početnom poreskom stopom od 25 procenata. To bi odgovaralo poreskom opterećenju od 125.000 evra ili efektivno 8,3 procenta ukupnog nasledstva.
Poređenje sa modelom koji predlaže SPÖ
Koncept se delom orijentiše prema međunarodnim uzorima ili modelu koji predlaže SPÖ, a koji predviđa velikodušna pravila naročito kod poslovne imovine. Ako bi se prihvatila granica neoporezivog dela po nemačkom uzoru od 85 procenata za firme, preduzeće u vrednosti od 1,5 miliona evra takođe bi ostalo potpuno oslobođeno poreza. Cilj zagovornika je da se ciljano pozovu na odgovornost „nasledne dinastije“ i multimilioneri.
Debata o pravednosti prema radu i postignuću
Iza poreske diskusije stoji fundamentalno pitanje pravičnosti. Dok su prihodi od rada u Austriji snažno opterećeni kroz Lohnsteuer, veoma veliki prenosi bogatstva bez sopstvenog rada trenutno ostaju neoporezovani. Kritičari ove neravnoteže tvrde da oporezivanje potrošnje i rada, uz istovremenu poresku slobodu za milionska nasledstva, podriva vrednosti orijentisane na postignuće.
Analiza jasno pokazuje da diskutovani model stranke Die Grünen štedi široke mase stanovništva kao i klasičnu srednju klasu. Kroz stepenovanje tarifa (25 procenata do 5 miliona, 30 procenata do 10 miliona i 35 procenata iznad toga), porez je primarno usmeren protiv ekstremno male, visoko imućne elite. Za 98 procenata Austrijanaca, nasleđivanje bi prema ovom planu i dalje ostalo stvar oslobođena poreza.
Izvor „momentum-institut“
Pravednost pri nasleđivanju osigurava socijalni mir.