Savezna vlada je u okviru dvojnog budžeta za 2027/28. godinu donela dalekosežnu reformu.
Počevši od 2028. godine, troškovi rada (Lohnnebenkosten) u Austriji biće smanjeni za jedan puni procentni poen. Ova mera, sa ukupnim volumenom od dve milijarde evra, predstavlja nesumnjivo jezgro novog ekonomskog paketa i čini oko 80 odsto svih planiranih ofanzivnih koraka.
Ekonomski prekretnica
Konkretno, doprinos poslodavca Fondu za izjednačavanje porodičnih davanja (FLAF) smanjiće se sa sadašnjih 3,7 na 2,7 odsto. Tanja Graf, generalna sekretarka Privrednog saveza (Wirtschaftsbund), govori o istinskoj prekretnici za domaću ekonomiju. Nakon godina visokih opterećenja kroz troškove rada, ovaj korak bi trebalo da austrijskim preduzećima ponovo donese preko potreban prostor za disanje. Cilj je jasno definisan: konkurentnost privrednog sektora mora se dugoročno ojačati kako bi se firmama otvorio novi prostor za investicije okrenute budućnosti.
Hiljade novih radnih mesta
Ovo smanjenje, međutim, ne donosi olakšanje samo za postojeće strukture, već deluje i kao pokretač zapošljavanja. Aktuelna studija renomiranog instituta EcoAustria prognozira da bi ovo rasterećenje moglo dovesti do otvaranja do 12.000 novih radnih mesta širom savezne teritorije. Državna sekretarka za finansije Barbara Eibinger-Miedl naglašava u ovom kontekstu da će reforma primetno stabilizovati i oživeti zaposlenost u zemlji.
Konkretan novac za preduzeća
Šta ova reforma konkretno znači za pojedinačne poslodavce? Rasterećenje se direktno odražava na bruto zaradu svakog pojedinačnog zaposlenog. Ako se uzme u obzir prosečna bruto godišnja plata od 38.043 evra, firma po zaposlenom štedi oko 380 evra godišnje. Kod statistički prosečne veličine austrijskih preduzeća od 4,4 zaposlena, ova ušteda se sumira na oko 1.672 evra godišnje. Posebno velike benefite ostvaruju firme sa velikim brojem radnika. Firma sa 20 zaposlenih štedi 7.600 evra, kod 100 zaposlenih ušteda iznosi 38.000 evra, dok velikim preduzećima sa 250 radnika u firmi godišnje ostaje oko 95.000 evra više.
Debata o finansiranju
Kritičari su unapred izrazili sumnju da će privreda na kraju sama platiti ovo rasterećenje kroz druge namete. Tome se Barbara Eibinger-Miedl odlučno protivi. Neto rasterećenje za preduzeća u 2028. godini iznosiće realnih 800 miliona evra. Kontrafinansiranje ovog paketa od dve milijarde evra oslanja se na nekoliko stubova. Tako će se 500 miliona evra sliti u budžet proširenjem FLAF doprinosa na zaposlene starije od 60 godina. Po 200 miliona evra obezbediće se kroz prilagođavanje poreza na dobit preduzeća (Körperschaftssteuer) i kroz ograničenje neoporezivog dela dobiti (Gewinnfreibetrag). Dodatnih 300 miliona evra dolazi od povećane takse za banke (Bankenabgabe), praćeno izmenama u doprinosima za osiguranje u slučaju nezaposlenosti.
Izgledi za naredne godine
Za mala i srednja preduzeća stiže umirenje: povećanje poreza na dobit preduzeća stupa na snagu tek od godišnje dobiti veće od milion evra. Pored toga, veće opterećenje bankarskog sektora ograničeno je isključivo na ovu branšu. Budući da povećana taksa za banke i ograničenje neoporezivog dela dobiti prema trenutnom zakonskom rešenju ističu 2029. godine, stvarni obim rasterećenja za privredu će u narednim godinama čak i dodatno porasti.
Smanjenje troškova rada na ime doprinosa je zakasnio, ali snažan korak ka rasterećenju privrede u Austriji. Dok se bruto rasterećenje od dve milijarde evra kompenzuje ciljanim protivmerama u budžetu, preduzećima ostaje čist plus od 800 miliona evra. Ukoliko se prognoze instituta EcoAustria u vezi sa novim radnim mestima ostvare, na kraju neće profitirati samo rukovodstvo firmi, već i kompletno austrijsko tržište rada.
Izvor“heute.at“
Više prostora za rast, više snage za privredu.