Predlog iz politike trenutno izaziva značajnu uznemirenost među zaposlenima u Austriji.
Landeshauptmann pokrajine Tirol Anton Mattle zahteva reformu penzionog sistema: odlazak u penziju bi ubuduće trebalo da bude moguć tek od navršene 65. godine života, kao i uz dokaz o najmanje 45 godina osiguranja.
Aktualna analiza organizacije Momentum Institut sada jasnije prikazuje drastične posledice koje bi takav model imao po stanovništvo.
Dve trećine ne dostižu granicu
Brojke organizacije Momentum Institut pružaju jasnu sliku. Dve trećine ljudi koji su 2025. godine otišli u penziju u tom trenutku nisu imale sakupljenih zahtevanih 45 godina osiguranja. Konkretno, to znači da bi od ukupno pogođenih osoba iz te generacije 44.037 ljudi moralo duže da ostane u radnom odnosu. Podeljeno po polovima, to se odnosi na 19.620 muškaraca i 24.417 žena.
U proseku je pogođenim osobama iz 2025. godine nedostajalo još 63 meseca osiguranja, što odgovara periodu od 5,3 godine. Kod muškaraca je taj nedostatak u proseku iznosio 43 meseca, odnosno 3,6 godina. Kod žena je deficit iznosio 90 meseci, što odgovara periodu od 7,5 godina.
Žene posebno teško pogođene
Analiza pokazuje značajne razlike među polovima. Kod muškaraca je 46 procenata – što odgovara broju od 17.009 osoba – prilikom odlaska u penziju već imalo ispunjenu normu od 45 godina osiguranja. Sa druge strane, za 54 procenta bilo bi potrebno još dodatnih godina rada. Jedna petina muškaraca morala bi da radi još najmanje jedanaest dodatnih godina, dok bi za osam procenata – preračunato 2.756 muškaraca – bilo potrebno čak više od 20 dodatnih godina.
Još izraženija je ova prepreka kod žena. Samo 18 procenata, odnosno 5.487 žena, dostiglo je 45 godina osiguranja. Za 82 procenta bilo bi neophodno dodatno vreme. Skoro jedna trećina žena morala bi da ostane u radnom odnosu još najmanje jedanaest godina, a kod dvanaest procenata – što je 3.675 žena – nedostajalo je više od 20 godina.
Kritika zbog povećanja na mala vrata
Protiv ovih planova javlja se jasan otpor stručne javnosti. Nicolas Prinz, ekonomista u organizaciji Momentum Institut, upozorava na posledice ove mere. Obaveza ispunjenja 45 godina osiguranja faktički predstavlja povećanje starosne granice za odlazak u penziju na mala vrata.
Centralni problem leži u tome što osobe pred penzijom imaju najveću stopu nezaposlenosti među svim starosnim grupama. Ako politika podigne starosnu granicu bez odgovarajuće pripreme tržišta rada i bez obavezivanja preduzeća da sačuvaju radna mesta za starije radnike, mnogim pogođenim osobama pre odlaska u penziju preti dugotrajna nezaposlenost.
Dosadašnje podizanje granice pokazuje slabosti
Momentum Institut takođe daje kritičku ocenu dosadašnjeg postepenog podizanja starosne granice za odlazak u penziju za žene sa 60 godina, koje traje već tri godine. U tom periodu je zaposlenost žena starosti od 60 do 64 godine doduše porasla za 52.408 osoba. Međutim, istovremeno se ukupna nezaposlenost povećala za 53.620 osoba.
Ovakva kretanja se obrazlažu slabom ekonomskom situacijom. Pošto stariji zaposleni mogu da odu u penziju tek kasnije, oni ostaju duže na svojim radnim mestima, dok istovremeno nedostaju nova radna mesta. To ide na štetu mladih ljudi koji tek stupaju u radni odnos, tražilaca zaposlenja u primarnom radnom dobu, kao i starijih žena koje umesto odlaska u penziju moraju duže da ostanu nezaposlene.
Zahtevi za merama na tržištu rada
Kako bi se ublažile socijalne poteškoće, Momentum Institut prvenstveno zahteva prilagođavanja na tržištu rada. Predlaže se, između ostalog, Bonus-Malus-System za preduzeća kako bi se ona podstakla da zapošljavaju starije radnike i zadržavaju ih u radnom odnosu do penzije. Pored toga, neophodne su i mere za rad prilagođen životnom dobu. Bez ovih preduslova, radni vek do duboke starosti od 85 godina nerealno je očekivati za većinu ljudi.
Povezivanje odlaska u penziju sa 45 obaveznih godina osiguranja stavilo bi većinu budućih penzionera pred ogromne prepreke. Posebno bi žene i osobe sa prekidima u radnom stažu bile pogođene dugim periodima naknadnog rada ili prevremenom nezaposlenošću. Sve dok tržište rada ne bude pružalo dovoljne kapacitete za starije radnike, kruto pravilo o broju godina nosi sa sobom rizik od rasta dugotrajne nezaposlenosti pre odlaska u penziju.
Izvor „heute.at“
AustriaAktuell – Uvek blizu dešavanja.