Tržište rada u Austriji nalazi se na velikom testu izdržljivosti.
Najnovije i alarmantno istraživanje instituta IFES, sprovedeno po nalogu sindikata GPA, otkriva duboke pukotine u temeljima naše svakodnevice na poslu: više od trećine zaposlenih ne veruje da može dočekati penziju na svom trenutnom radnom mestu i ostati zdravo. Ovi dramatični rezultati predstavljeni su u ponedeljak u Beču pod nazivom „G’sund am Arbeitsplatz“.
Opterećenja se menjaju
Vremena u kojima su klasični rizici od nesreća na radu predstavljali najveću opasnost uglavnom su prošlost. Danas svakodnevicom dominiraju nevidljiva opterećenja. Pored hroničnih oboljenja leđa i zglobova, psihičke tegobe sve više izbijaju u prvi plan. Rezultati pokazuju jasne nedostatke u sistemu. Dok pritisak merljivo raste, neophodne mere prevencije u mnogim preduzećima ostaju neiskorišćene. Zdravstveni problemi specifični za određena zanimanja i dalje se prečesto tretiraju kao čisto privatna stvar onih kojih se to tiče.
Iscrpljenost ne pogađa sve podjednako
Svoje trenutno zdravstveno stanje 32 procenta ispitanika ocenjuje kao osrednje do veoma loše. Detaljniji pogled na podatke otkriva zabrinjavajući društveni jaz. Kod ljudi koji obavljaju težak fizički posao, ova vrednost se gotovo duplira: ovde se čak 51 procenat žali na loše zdravstveno stanje. Identitetičan procenat beleži se i kada je reč o prihodima. Oni koji jedva sastavljaju kraj s krajem ili uopšte ne mogu da prežive od mesečne zarade, takođe u 51 odsto slučajeva prijavljuju zdravstvene probleme.
Želja za rasterećenjem
Kada snaga kopni, nestaje i optimizam. Tačno 34 procenta ispitanika ne vidi sebe na trenutnom poslu do odlaska u penziju. Među onima koji već sada imaju zdravstvenih poteškoća, čak šest od deset osoba pesimistički gleda na budućnost. Želje zaposlenih u pogledu preduzimanja protivmera su konkretne: 43 procenta zahteva smanjenje radnog vremena, a odmah iza njih je 42 procenta onih koji traže osetno smanjenje pritiska na poslu. Takođe se često navode ergonomski nameštaj i bolje organizovano radno vreme.
Vremenski škripac ukida pauze
Najveći neprijatelj u radnoj svakodnevici ostaje faktor vremena. Za 41 procenat ispitanika konstantan vremenski pritisak je faktor opterećenja broj jedan. Sledi emotivna preopterećenost na poslu, kao i faktori životne sredine poput ekstremnih vrućina i buke. Posebno je kritična situacija sa regeneracijom: skoro polovina ispitanika ne uspeva da iskoristi zakonski zagarantovane pauze prema planu. Jedan od razloga za to leži u hroničnom nedostatku osoblja, na koji se žali 49 procenata učesnika ankete. Pored toga, skoro polovina navodi da je ukupno opterećenje u poslednje dve godine primetno poraslo.
Medicina upozorava na klimatsku krizu
Lekar za zaštitu životne sredine Hans-Peter Hutter sa Medicinskog univerziteta u Beču (MedUni Wien) upozorava na pogoršanje situacije usled spoljnih uticaja. Rastući pritisak i porast psihičkih opterećenja sada se prepliću i sa posledicama klimatske krize, koja donosi nove zdravstvene rizike direktno na radno mesto. Iz lekarske perspektive, Hans-Peter Hutter zahteva promenu načina razmišljanja: cilj više ne sme biti puko lečenje bolesti. Moraju se stvoriti uslovi u kojima ljudi dugoročno mogu ostati zdravi i produktivni. Prema rečima ovog stručnjaka, novac koji kompanije investiraju u zdravlje trostruko se vraća privredi i društvu.
Sindikat zahteva reforme
Predsednica sindikata GPA, Barbara Teiber, vidi u ovim podacima jasan signal za uzbunu upućen politici i poslodavcima. Dočekati penziju u zdravlju ne sme biti pitanje puke sreće ili slučajnosti. Zaštita zdravlja je zakonska obaveza poslodavaca da brinu o svojim zaposlenima. Barbara Teiber stoga zahteva brzu modernizaciju liste profesionalnih oboljenja, kako bi se tegobe poput sindroma izgaranja (burn-out), diskus hernije ili sindroma karpalnog tunela priznavale brže i sa manje birokratije. Pored toga, GPA zahteva zakonsko pravo na postepeni povratak na posao sa skraćenim radnim vremenom nakon teških bolesti, kao i stroža pravila u kolektivnim ugovorima koja bi omogućila predvidljivije radno vreme.
Studija instituta IFES postavila je ogledalo pred austrijsko tržište rada. Kada trećina radno sposobnog stanovništva sumnja da može dočekati starosnu granicu za penziju na svom poslu, to nije lični neuspeh pojedinca, već strukturni problem. Veći pritisak uz istovremeni nedostatak osoblja neizbežno vodi u zdravstvenu slepu ulicu. Moderna zaštita radnika, koja ozbiljno shvata psihička opterećenja i klimatske faktore, nije nikakav luksuzni zahtev, već ekonomska neophodnost za očuvanje našeg blagostanja.
Izvor „heute.at“
Austrija radi na granici svojih mogućnosti.