Evropski pakt o migracijama i azilu stupio je na snagu i označava prekretnicu u evropskoj graničnoj politici.
Od sada u svim državama članicama važe pooštrena i harmonizovana pravila koja imaju za cilj da efikasno suzbiju iregularne migracije i fundamentalno ubrzaju procedure azila širom EU.
Efikasnost na spoljnim granicama
Srž reforme obuhvata ubrzane granične procedure. One se posebno odnose na osobe koje verovatno nemaju pravo na zaštitu, koje obmanjuju vlasti ili koje se klasifikuju kao potencijalni bezbednosni rizik. Tehnološki unapređen sistem ulaska, koji evidentira otiske prstiju i crte lica, treba da poveća zaštitu na spoljnim granicama. U Austriji će ova novina biti najvidljivija na aerodromima; na aerodromu Wien-Schwechat se za te namene gradi poseban terminal za graničnu kontrolu.
Solidarni mehanizam kao predmet spora
Centralni deo paketa je takozvani solidarni mehanizam. On treba da rastereti države koje beleže posebno veliki broj tražilaca azila. Međutim, upravo se tu vidi duboka podeljenost unutar Unije. Dok Brisel insistira na efikasnosti, pitanja raspodele unutar EU ostaju nerešena tačka konflikta.
Poljski poseban put i mišljenje eksperata
Neposredno pred stupanje na snagu, Poljska je poslala diplomatski signal: Varšava najavljuje da će pakt primeniti samo delimično i da neće primati dodatne izbeglice. Ministarstvo unutrašnjih poslova taj korak obrazlaže specifičnom bezbednosnom situacijom na beloruskoj granici, gde beloruski moćnik Alexander Lukaschenko ciljano vrši politički pritiska. Ekspert za migracije Maximilian Pichl izražava skepticizam povodom dugoročnog efekta pakta i sumnja da li će sistem moći da izdrži ukoliko ponovo dođe do porasta broja izbeglica.
Politička debata u Austriji
U austrijskoj unutrašnjoj politici nova pravila se kontroverzno diskutuju. Poslanik ÖVP u Evropskom parlamentu Lukas Mandl pozdravlja pakt kao neophodan korak kako bi se sudbina migracije ponovo vratila u evropske ruke. Predsednik poslaničkog kluba ÖVP Ernst Gödl govori o oštroj, ali pravednoj politici.
FPÖ, s druge strane, upućuje oštre kritike. Partijski šef Herbert Kickl i poslanica u Evropskom parlamentu Petra Steger smatraju da pakt neće rešiti migrantsku krizu, već da će je dodatno zaoštriti. Oni zahtevaju zaokret od trenutnog kursa i zalažu se za doslednu primenu tvrđave Evropa. Indirektnu podršku dobijaju od humanitarnih organizacija. Protestantska organizacija Brot für die Welt, koju predstavlja predsednica Dagmar Pruin, označava pakt kao pakt protiv izbeglica i kritikuje to što se sistematski otežava pristup onima kojima je potrebna zaštita.
Implementacijom EU pakta o azilu počinje novo poglavlje u evropskoj migracionoj politici. Dok vlada insistira na značajnom pooštravanju i boljoj kontroli, humanitarne brige, kao i praktične prepreke u sprovođenju između država članica, ostaju prisutne. Da li će mere biti dovoljne da se broj zahteva za azil trajno smanji i da se osigura stabilnost na granicama, pokazaće praksa u narednim mesecima.
Izvor „heute.at“
Evropa deluje, debata ostaje otvorena.