Geopolitička situacija u Južnoj Americi dramatično se zaoštrila nakon spektakularne akcije američkih snaga i zarobljavanja Nicolás Madura.
Sada se u glavnom gradu Venecuele nazire iznenađujući preokret. Privremena predsednica Delcy Rodríguez, nakon masovnih pretnji iz Vašingtona, iznenada signalizira spremnost na razgovor. U zvaničnom saopštenju, koje je podeljeno putem društvenih mreža, pozvala je vladu Sjedinjenih Američkih Država da rade na zajedničkoj agendi kooperacije.
Diplomatski potezi pod pritiskom
Delcy Rodríguez, kojoj je vrhovni sud Venecuele poverio privremeno vođenje državnih poslova, pokazala se neobično pomirljivom. Naglasila je da je njena zemlja zainteresovana za trajni suživot u okviru međunarodnog prava. Pri tome je prioritet mir i dijalog, a ne rat. Uprkos ovim pomirljivim tonovima, Karakas ostaje pri stavu da je Nicolás Maduro, koji se nalazi u pritvoru u SAD, i dalje ustavni šef države. Ministar spoljnih poslova Yván Gil nazvao je hapšenje ilegalnim pred Zajednicom latinoameričkih i karipskih država (Celac) i naglasio da institucije u zemlji funkcionišu bez ograničenja.
Jasno upozorenje Trumpa
Američki predsednik Donald Trump za sada ne pokazuje da je impresioniran diplomatskim signalima. Tokom leta za Vašington, on je znatno zaoštrio retoriku prema Rodríguez. Upozorio ju je da bi mogla da se suoči sa još gorom situacijom nego Maduro, ukoliko ne postupi ispravno. Prema rečima Trump-a, ona će u suprotnom platiti veoma visoku cenu. Ove pretnje podvlače volju američke administracije da iznudi potpuni zaokret u Venecueli, ako je potrebno i daljim drastičnim sredstvima.
Strategija naftnog embarga
Američki ministar spoljnih poslova Marco Rubio precizirao je ciljeve Vašingtona u intervju za CBS i NBC News. Jasno je stavio do znanja da SAD ne žele trajno da vladaju Venecuelom, ali da koriste masovni naftni embargo kao polugu za sprovođenje političkih promena. Cilj je da se kontrola nad ogromnim rezervama nafte u zemlji oduzme protivnicima SAD. Rubio je naglasio da se neće dozvoliti da Venecuela i dalje služi kao operativna baza za aktere kao što su Kina, Rusija, Iran ili Hisbolah. Zapadna hemisfera mora ostati slobodna od uticaja globalnih rivala.
Visoki gubici kubanskih snaga
Američka operacija proteklog vikenda očigledno je odnela brojne žrtve među saveznicima Madura. Komunistička partija Kube potvrdila je smrt 32 pripadnika svojih bezbednosnih snaga tokom napada. Kubanske jedinice su dugo smatrane okosnicom Madurovog bezbednosnog aparata i bile su ključne u održavanju vojske na vladinoj liniji. Na međunarodnom nivou, intervencija izaziva podeljene reakcije. Dok su zemlje poput Španije i Kolumbije osudile akciju, visoka predstavnica EU Kaja Kallas insistira na pravu venecuelanskog naroda na samoopredeljenje – što je pozicija koju podržavaju skoro sve države EU.
Fokus na obnovu i sirovine
Za Donald Trump-a trenutno nije u prvom planu organizacija brzih demokratskih izbora. Izjavio je da je zemlja jednostavno uništena i da se prvo moraju oživeti infrastruktura i naftna industrija. Za to su neophodne masovne investicije međunarodnih naftnih kompanija. Tek kada se zemlja stabilizuje, može se govoriti o izborima. Takođe je Marco Rubio ublažio očekivanja o brzoj političkoj tranziciji i ukazao na to da značajni delovi opozicije, uključujući figure poput María Corina Machado, trenutno nisu dovoljno prisutni u zemlji da bi odmah preuzeli vođstvo.
Povećan pritisak na susedne države
Američka vlada u međuvremenu proširuje svoj fokus na ceo region. Trump je otvoreno zapretio i Kolumbiji i njenom šefu države Gustavo Petro, koga smatra odgovornim za proizvodnju kokaina. Na pitanje o mogućoj vojnoj intervenciji u Kolumbiji, Trump je odgovorio potvrdno. Isto tako, Rubio je vladu na Kubi nazvao ogromnim problemom. Čini se da su SAD odlučne u tome da temeljno prekroje političku mapu Latinske Amerike i trajno razbiju dosadašnje odnose moći.
Spremnost Delcy Rodríguez na saradnju pokazuje da masovni vojni i ekonomski pritisak SAD daje rezultate. Vašington trenutno daje prioritet kontroli strateških resursa i proterivanju geopolitičkih protivnika ispred brzog demokratskog procesa. Dolazeće nedelje će pokazati da li je Karakas zaista spreman na suštinske ustupke ili će SAD sprovesti svoje pretnje protiv drugih aktera u regionu.
Izvor „tagesspiegel.de“
Aktuelne vesti i analize iz celog sveta.
ExYu.at: Donosimo činjenice direktno u centar.