Čuvanje dece i spajanje porodice; Kao ministarka, Susanne Raab mora da se nosi sa nekoliko vrućih pitanja. Ona želi da smanji socijalna davanja.
Vlada želi da saveznim državama stavi na raspolaganje ukupno 4,5 milijardi za ulaganja u brigu o deci i obrazovanje dece do 2030. godine. U isto vreme, Statistički zavod Austrije uspostavio je praćenje brige o deci kako bi otkrio postojeće nedostatke u nezi i dokumentovao napredak u proširenju u godišnjem izveštaju.
Podatke treba posebno fino raščlaniti, do nivoa okruga. Vreme otvaranja objekata takođe treba da bude zabeleženo. Ovo je važno kada je u pitanju dostupnost mesta za brigu o deci za zaposlene roditelje. Mnoge postojeće pozicije teško su kompatibilne sa poslom sa punim radnim vremenom.
Ministarka porodice Susanne Raab (VP) izjavila je u utorak u „Ö1 Morgenjournal” da postoji potreba za više opcija za negu sa punim radnim vremenom, posebno u regionima. „Želimo stvarnu i poštenu slobodu izbora. Porodice treba da imaju mogućnost da je imaju onako kako žele.“
Države odlučuju
Ona brani obradu preko država. Oni bi najbolje znali gde bi koja ulaganja bila najneophodnija: „Kako će tačno sredstva biti upotrebljena, to je na saveznim državama da odrede, jer je situacija veoma različita i potrebna vam je određena fleksibilnost“, rekao je ministar tirkiznih boja. .
Međutim, savezna vlada je postavila tri cilja koja treba postići: povećanje broja mesta, posebno za decu do 3 godine, duže radno vreme i povećanje kvaliteta. Monitor prati da li države koriste novac na odgovarajući način i na odgovarajući način. „Kao savezna vlada, ulažemo više nego ikada ranije, tako da na kraju želimo da merimo uspeh i napredak.
Spajanje porodice onih koji imaju pravo na azil
Razgovor je postao eksplozivan kada je u pitanju aktuelna vruća tema spajanja porodice. Raab, koja je i ministarka za integracije, prvi je mahnuo tirkiznom zastavom uspeha: „Uopšteno gledano, treba reći da je broj zahteva za azil u velikoj meri opao. Ministar unutrašnjih poslova je uspeo da smanji broj zahteva za azil za preko 40 odsto. .“
Spajanje porodice generalno nije nov problem, rekla je ona, ali je situacija u saveznoj prestonici posebno otežana. Zbog hiljada učenika koji su se uselili, kontejnerska odeljenja su ovde već morala da budu postavljena. Sada grad zvoni na uzbunu da to više ne može sam i poziva na veću podršku savezne vlade.
Generalno, mora se postaviti pitanje zašto se toliko ljudi koji imaju pravo na azil seli direktno u saveznu prestonicu nakon pozitivne odluke saveznih država na koje su prvobitno bili podeljeni. „Ovo je fenomen koji viđamo godinama.
Socijalna zaštita kao migrantski magnet
Faktori privlačenja uključuju, s jedne strane, zajednicu koja već postoji ovde u velikom gradu i, s druge strane, nivo socijalnih davanja. Za bečkog socijalnog savetnika Petera Hackera (SP), ovo prvo je glavna motivacija za sekundarnu migraciju, za Raaba drugo: „Imam drugačije mišljenje i to je potkrepljeno studijama“.
„Beč nije primenio Osnovni zakon o socijalnoj zaštiti kao druge savezne države. Zbog toga oni koji imaju pravo na zaštitu dobijaju 730 evra socijalne pomoći više. To je naravno relevantan faktor“, naglasila je Raab. Takođe je „potpuno ljudski“ želeti to.
Uslov boravka „promašuje poentu“
Ministakar je odmah oborila bečka razmatranja uslova boravka, prema kojima bi oni koji imaju pravo na azil prvo morali da ostanu tri godine u dodeljenoj saveznoj državi: „Za mene ovo nekako promaši poentu zaista važne debate.
Ne radi se o tome da migrante zadržimo negde u socijalnoj zaštiti i da ih tamo integrišemo na silu. Umesto toga, mora se postaviti pitanje: „Kako da obezbedimo da migranti što pre dobiju posao.
Period čekanja na socijalnu pomoć
Raab nastavlja: „Niko ne razume da tri četvrtine Sirijaca u Beču prima socijalnu pomoć, kada u zapadnoj Austriji svi očajnički traže radnike u ugostiteljskoj, hotelskoj i turističkoj industriji. Ona želi zaposlenje u celoj zemlji, a ako posao ne bude prihvaćen, želi i da smanji socijalnu pomoć.
„Reći ću vam samo jedno: da bi integracija bila uspešna, osnova je radno mesto, kao i znanje nemačkog, a manje pitanje socijalnih davanja. Njihova želja: Period čekanja za migrante na socijalnu pomoć po danskom modelu. Potpuna pokrivenost bi trebalo da bude dostupna tek nakon pet godina.
Izvor „heute.at“