Bez provizija, atraktivne kamate, super bezbedno – austrijska država se takmiči sa bankama sopstvenim štednim proizvodom.
Ovo nervira Austriju – a takođe i ministra finansija! Zbog visokih kamatnih stopa na kredite, kamata na štednju koja se tek polako prenosila na štediše i značajnog povećanja naknada, austrijske banke su prošle godine ostvarile profit od 14,1 milijardu. Ovo odgovara povećanju od neverovatnih 38 procenata na godišnjem nivou.
Republika postaje štedionica
Prema rečima ministra finansija Magnusa Brunnera, to je bio i razlog zašto je Ministarstvo finansija, zajedno sa Saveznom agencijom za finansije OeBFA, odlučilo da „napravi dodatnu ponudu, sigurnu ponudu, atraktivniju ponudu za štediše“. Naziv ponude: Savezni trezor.
Prema Brunneru, cilj je da se iskoristi Savezni trezor za stvaranje veće ponude, stvaranje veće konkurencije i iznošenje sigurnih investicionih proizvoda na tržište. Cilj je i da se građanima pruži mogućnost kupovine saveznih obveznica sa fiksnom kamatom od Republike Austrije.
Takođe važna nova tačka: Savezni trezor je prvi finansijski proizvod u Austriji koji koristi ID Austria tehnologiju prilikom otvaranja računa, a zatim i u upravljanju računima, rekao je ministar Brunner na prezentaciji. Drugi pružaoci finansijskih usluga, odnosno banke i osiguravajuća društva, verovatno će slediti taj primer u bliskoj budućnosti.
Pa šta je ovo savezna kasa, šta može, šta košta, koliku kamatu daje?
Proizvod: Savezni trezor su hartije od vrednosti Republike Austrije koje se kupuju direktno od Republike Austrije – bez posrednika. Račun hartija od vrednosti takođe nije potreban.
Investicija: Finansijska barijera za ulazak je minimalna, samo 100 evra. I bez obzira da li ulažete malo ili mnogo, da li ste novi ili postojeći kupac, svi dobijaju istu kamatu.
„Savezni trezor je najsigurnija investicija Austrije“
Markus Stix
Šef Savezne agencije za finansije OeBFA
Bezbednost: Prema Brunneru i šefu OeBFA Markusu Stixu, savezni trezor je „najsigurnija investicija Austrije“ jer je država odgovorna za svaki cent. Novac se, dakle, ulaže apsolutno sigurno, čak i iznad 100.000 evra (limit za uobičajeno osiguranje depozita u banci).
Početak: Apsolutno nekomplikovano. Ako želite da investirate, napravite nalog na www.bundesschatz.at (prema Stix-u potrebno je najviše 60 sekundi), prebacite novac sa svog naloga i izaberite jednu od pet trenutno dostupnih opcija. Jedina prepreka – korisnicima je apsolutno potrebna ID Austrija.
Kamatne stope i uslovi: Uz ponudu štednje, klijenti mogu da biraju između tri klasična savezna fonda sa rokom trajanja od mesec dana, dvanaest meseci i deset godina. Trenutno postoji fiksna godišnja kamatna stopa od 3,50 odsto (jedan mesec), 3,00 odsto (jedna godina) ili 2,50 odsto (deset godina).
Zelena investicija: Postoje i dva „zelena savezna blaga“ sa rokovima od šest meseci (3,25 odsto) i četiri godine (2,75 odsto), respektivno. Za razliku od klasičnog formata, prema Stixu, novac se ovde sliva isključivo u zelene projekte, poput proširenja železničke infrastrukture i energetske tranzicije.
Troškovi: Za razliku od banaka, ne postoje naknade ili naknade. Čak je i upravljanje nalogom potpuno besplatno.
Nema gadnih interesnih iznenađenja
Nemojte se iznenaditi: kamatne stope za dotične ponude se određuju svakodnevno i zasnivaju se na trenutnim tržišnim kamatnim stopama. Ako danas pogledate www.bundesschatz.at, sledećeg dana ćete možda videti drugačiju vrednost. Ali – kada jednom uložite, ugovorenu kamatnu stopu zadržavate za ceo period. Dakle, nema loših iznenađenja. Kada počnete, već znate koliko ćete na kraju izvući iz toga.
Ono što takođe može biti iznenađenje: investitori trenutno dobijaju veće kamate za kratkoročna ulaganja nego za dugoročne obaveze. Razlog – finansijska tržišta pretpostavljaju da će EZB verovatno smanjiti ključne kamatne stope na leto ili možda već u junu. Ovo je – kao što je uobičajeno u industriji – već uzeto u obzir u proračunu.
Izvor „heute.at“