Debata o troškovima privatnih lekarskih pregleda u Austriji dostiže novu tačku ključanja. Ministarka zdravlja Korinna Schumann (SPÖ) predstavila je planove koji bi mogli iz temelja da promene dosadašnji sistem honorara za privatne lekare (Wahlärzte).
Cilj ministarstva je da se kroz obavezujuće cenovne raspone osigura veća transparentnost i pacijenti zaštite od nepredviđenih troškova. Ipak, reakcije lekarskih komora i zaštitnika prava pacijenata usledile su odmah i neobično su oštre.
Ministarka forsira nemački model
Srž predloga Ministarstva zdravlja je ograničenje po međunarodnom uzoru. Korinna Schumann pritom povlači direktne paralele sa Nemačkom. Tamo je zakonski utvrđeno da privatni lekari smeju da naplate najviše dvoipostruki iznos onih honorara koji su predviđeni za usluge zdravstvenog osiguranja. Schumann argumentuje da su trenutne gradacije kod mnogih pregleda laicima teško razumljive. Fiksni okvir bi ovde trebalo da pomogne i smanji finansijsko opterećenje za one koji medicinsku pomoć traže van državne mreže.
Masovna kritika Lekarske komore
U Štajerskoj (Steiermark) ovaj plan nailazi na ogroman otpor. Michael Sacherer, predsednik Lekarske komore Štajerske, ne štedi teške reči i naziva nameru ministarke „populizmom“. Za Sacherera ova diskusija potpuno promašuje realnost. On naglašava da se pravi problemi u austrijskom zdravstvenom sistemu nalaze na sasvim drugim mestima. Prema rečima predsednika komore, fokus primarno mora biti na tome da se rad u državnom sistemu osiguranja ponovo učini atraktivnim i da se upražnjena mesta za lekare sa ugovorom sa kasom brzo popune. Veštačka debata o honorarima privatnih lekara bi, prema njegovom mišljenju, samo skrenula pažnju sa ovih strukturnih problema.
Pravobranilac za pacijente sumnja u neophodnost
Iznenađujuću podršku lekari dobijaju od štajerske pravobraniteljke za pacijente, Michaele Wlattnig. Ona upozorava na to da se profesija privatnih lekara ne sme stavljati pod opštu sumnju. Ograničenje honorara bi sugerisalo da ovi lekari načelno postavljaju nesrazmerno visoke zahteve. Wlattnig jasno stavlja do znanja da ova pretpostavka nije potkrepljena činjenicama: u njenom svakodnevnom radu sa pritužbama pacijenata, prekomerni računi privatnih lekara praktično ne igraju nikakvu ulogu. Naprotiv, ona privatne lekare u međuvremenu vidi kao neizostavan stub za održavanje same sigurnosti snabdevanja zdravstvenim uslugama u zemlji.
Nedostatak talasa pritužbi kao kontraargument
Podaci Lekarske komore takođe potkrepljuju ovu procenu. U poslednje vreme nisu zabeležene nikakve značajnije pritužbe na formiranje cena. Dok ministarstvo govori o nedostatku transparentnosti, čini se da je prihvaćenost postojećeg sistema među stanovništvom veća nego što se politički pretpostavlja. Eksperti su saglasni: pre nego što se interveniše u autonomiju cena privatnih lekara, politika bi trebalo da poboljša okvirne uslove za lekare pod ugovorom, tako da se ravnoteža između sistema uspostavi prirodnim putem.
Schumann-ov plan o ograničavanju honorara za privatne lekare izaziva velike tenzije. Dok se politika oslanja na regulaciju i transparentnost, stručnjaci iz prakse i predstavnici pacijenata u tome vide napad na funkcionalnu strukturu zdravstvene zaštite. Frontovi između ministarstva i lekarskog staleža ostaju utvrđeni, jer glavno pitanje – kako učiniti sistem državnog osiguranja atraktivnijim – i dalje ostaje bez odgovora.
Izvor „heute.at“
AustriaAktuell: Činjenice u srži.