Dešava se da odrasla deca više ne žele da imaju veze sa roditeljima. Razlozi za prekid kontakta su različiti – ali kako se nositi s njima? Dva stručnjaka daju odgovore.
Nema više poziva ili poruka. Nema pozivnica za rođendan. Nema posete unuka vikendom. Kada odrasla deca prekinu kontakt, svet njihovih roditelja se često urušava. Ali to se retko dešava niotkuda.
„Retrospektivno, obično možete utvrditi da su postojali prethodnici prekida kontakta“, kaže Rouz Grifel. Ona je sistemski par i porodični terapeut u Štutgartu. „Kontakt postaje sve ređi, hladniji i ograničen na ono što je apsolutno neophodno.”
Raskid kontakta sa roditeljima: zavisnosti i odvajanje
Veliko pitanje koje muči srca mnogih napuštenih roditelja i o kome se njihove misli mogu vrteti satima: Zašto?
Motivi dečjih odluka mogu biti raznovrsni. „Većinu vremena, sin ili ćerka imaju osećaj da njihove sopstvene sposobnosti, ciljevi i stavovi dugo vremena nisu na odgovarajući način prepoznati i prepoznati, već da su omalovažavani i uvređeni“, kaže Rouz Grifel.
I: On ili ona ne vide šanse za poboljšanje odnosa sa roditeljima kroz otvoren razgovor. Prekid kontakta je poslednje sredstvo da se oslobodite zavisnosti i krenete svojim putem.
„Ponekad radikalna distanca od roditeljskog doma može biti rezultat napora da se distanciramo, da pobegnemo od tabua i da procesuiramo ili zaboravimo ozbiljne povrede iz detinjstva i mladosti“, kaže Grifel.
Ili se radi o sukobu lojalnosti zbog problema između roditelja i sopstvenog partnera. I ovde se prekid kontakta može smatrati poslednjom šansom za okončanje stalnih svađa.
Roditelji treba da poštuju taj potez
Koliko god da je teško roditeljima, koji se mogu osećati napušteno i očajno, prvo treba da pokušaju da ispoštuju korak. A to znači: ne pokušavajte stalno da kontaktirate svoje dete. Iznad svega, ne bi trebalo da ga nateraju da se oseća krivim.
„Posle nekog vremena, kada se vaš sopstveni bes smiri, možete pažljivo dati znak da želite da razumete razlog prekida kontakta i spremni ste za otvoren razgovor“, savetuje Rouz Grifel.
Sram roditelja doprinosi očajanju
Birgitt Hotopp, sistemski konsultant i terapeut iz Lineburga, takođe preporučuje da se u početku prihvati radio tišina.
Za to vreme roditelji mogu da se pomire sa sopstvenim osećanjima. „Svakako je slučaj za mnoge roditelje da, pored tuge i očaja zbog prekida kontakta, osećaju i stid“, kaže Birgit Hotopp. „Oni se plaše da će ih drugi ljudi videti kao loše roditelje i da će morati da opravdaju činjenicu da su njihova deca prekinula kontakt.
U ovoj situaciji, terapeutska podrška ili pohađanje grupe za samopomoć može biti od koristi. „Razgovor sa drugim pogođenim roditeljima koji su u sličnoj situaciji može staviti ideju o društvenom neuspehu u perspektivu.
Hotop vidi šansu za pomirenje ako roditelji mogu da percipiraju radio tišinu kao hitan poziv svog deteta. „Kada počnu da se pitaju šta bi moglo da muči njihovo dete i šta se dogodilo u porodici.
Stručnjak savetuje traženje terapijske pomoći. „U skoro svim slučajevima, napušteni roditelji su već imali poteškoća sa sopstvenim roditeljima“, kaže ona.
Ako se prekid kontakta sa roditeljima vidi kao prilika da se pomiri sa sopstvenom istorijom i destruktivnim porodičnim obrascima, onda bi se vrata mogla otvoriti. Naime za eventualno pomirenje i stvaranje boljeg odnosa.
Šta je sa unucima?
Može biti posebno stresno ako istovremeno izgubite kontakt sa svojim unucima. „Nemogućnost da vidite svoje unuke kako rastu obično je najbolnija strana gubitka kontakta“, kaže Rouz Grifel.
Ona preporučuje da pogođeni bake i deke šalju mala, bezopasna pisma i pakete pune ljubavi svojim unucima, barem u prilikama kao što su rođendani ili Božić. Na taj način možete pokazati da razmišljate o detetu i da učestvujete u njegovom životu. „Ni pod kojim okolnostima ne treba da koristite dete da prenese poruke roditeljima“, jasno je rekao stručnjak.
Tada bi roditelji trebalo da sami pošalju čestitke ili božićne čestitke svojoj odrasloj deci – lepim rečima i bez prikrivenih namera. „Savetujem da ne pokušavate da uspostavite kontakt, već da šaljete jednostrane signale bez očekivanja, kao što su: mislim na tebe i tebe, tužan sam i nedostaješ mi, ali nisam ljut i uvređen. ”
Poseban slučaj: ozbiljna bolest
A šta ako se neko od napuštenih roditelja ozbiljno razboli? Da li je to razlog da ponovo tražite kontakt? „Mislim da deca treba da budu obaveštena o ozbiljnoj bolesti roditelja“, kaže Birgit Hotopp. „Čak i ako deca prekinu kontakt, ne mogu jednostavno da napuste svoju porodicu i duboko u sebi ostaje veza sa roditeljima.
Ako bolesni roditelj umre u ovoj situaciji, šansa za pomirenje ili oproštaj je zauvek nestala.
Sprečite prekid kontakta: „Slušajte pažljivo šta moje dete možda pokušava da mi kaže“
Kako ne bi dospeli u takvu situaciju, roditelji mogu preventivno raditi na dobrim odnosima: „Ako je odnos napet, najvažniji ključ, po mom mišljenju, je stalna spremnost na komunikaciju“, kaže Hotop. „Trebao bih pažljivo da slušam šta moje dete možda pokušava da mi kaže i ne samo da insistiram na sopstvenoj tački gledišta – već i da uzmem detetovu perspektivu.
Izvor „utopia.de“