Godina 2024. bila je teška za austrijsku privredu: Oko 6.600 preduzeća moralo je da proglasi insolventnost. Nova analiza Kreditschutzverbanda von 1870 (KSV1870) sada pokazuje da je većina ovih bankrota posledica internih problema – tačnije, propusta u menadžmentu.
Menadžment na udaru: Nedostaje „alat“
Karl-Heinz Götze, direktor KSV1870, jasno kaže: Upravo u teškim vremenima kompetencija menadžmenta je presudna. Međutim, mnogim preduzetnicima jednostavno nedostaje neophodan „alat“. U četiri od deset bankrota firmi, loše rešeni zadaci u „Daily Businessu“ bili su glavni uzrok finansijskog kolapsa. To znači: Slabosti u prodaji, kontroli troškova, finansiranju i, pre svega, nedostatak sistematskog planiranja i kontrole, parališu preduzeća jer likvidnost više nije obezbeđena.
Strateške greške u porastu
Brojke KSV1870 su nedvosmislene: Čak 63,8 posto svih insolventnosti preduzeća u 2024. godini proizilazi iz operativnih i strateških uzroka kao i ličnih propusta. Lavovski deo, sa 42,3 posto, otpada na „operativne uzroke“, kao što su finansijske slabosti, problemi sa likvidnošću i poteškoće u prodaji. To je povećanje od 5,2 posto u odnosu na 2023. godinu.
Takođe su porasli i „strateški uzroci“, koji se takođe pripisuju menadžmentu, i bili su odgovorni za 11,5 posto bankrota. Često su preduzetnici previše sporo reagovali na promene na tržištu. Pored toga, lična krivica menadžmenta, sa oko deset posto, bila je na nivou prethodne godine – ovde se radi o zanemarivanju klasičnih direktorskih zadataka, pa čak i o krivičnim delima.
Greške pri osnivanju: Kamen spoticanja
Alarmantan nalaz: Svaki peti bankrot firme (oko 20 posto) ima svoje poreklo već u greškama pri osnivanju. Bilo da je to nedostatak specifičnog znanja o branši, nedovoljno poslovno-ekonomsko znanje (10,5 posto), nedostatak bilo kakve sposobnosti za osnivanje preduzeća (4,9 posto) ili premalo sopstvenog kapitala (4,6 posto) – često su preduzeća od samog početka osuđena na propast. „Da bi preduzetnik bio uspešan, potrebno je ne samo odgovarajuće stručno znanje u pogledu osnivanja i vođenja preduzeća, već i detaljna ekspertiza o dotičnoj branši. Oboje, pored osnovne novčane opreme, često nije uvek dovoljno prisutno u praksi“, zaključuje Götze.
Korona samo usputna napomena
Dok su „neukrotive okolnosti“ – pre svega zbog pandemije Korona virusa – poslednjih godina često navođene kao glavni razlog insolventnosti (maksimalna vrednost od 28 posto u 2022. godini), ovaj trend se u 2024. godini značajno preokrenuo. Samo 11,2 posto bankrota bilo je posledica ovakvih spoljnih faktora – što je pad od 7,8 procentnih poena u odnosu na 2023. godinu. „Korona kriza kao glavni uzrok bankrota firme je, osim u nekoliko pojedinačnih slučajeva, de fakto nevažeća i ukupno gledano samo usputna napomena“, naglašava Götze.
Trenutna analiza KSV1870 jasno pokazuje: Veliki broj insolventnosti preduzeća u 2024. godini uglavnom je „domaće“ prirode. Propusti u menadžmentu, od operativnih grešaka preko strateških propusta do grešaka pri osnivanju, dominiraju statistikom uzroka. Oslabljen poslovni ambijent susreće se sa nedovoljnom kompetencijom – opasna kombinacija koja mnoga preduzeća vodi u propast.
Izvor „AustriaAktuell.at“
Privreda Austrije – Hrabro u budućnost!