Cena sirove nafte je od početka maja značajno opala. Međutim, ko god ode na benzinsku pumpu, to jedva da primećuje. Sveža analiza koju donosi UniCredit Bank Austria osvetljava uzroke ovakvog razvoja događaja i objašnjava zašto benzin i dizel i dalje ostaju na visokom nivou.
Usko grlo u rafinerijama
Problem trenutno ne leži u dostupnosti sirove nafte, već u svetskim kapacitetima za njenu preradu. Kako objašnjava glavni ekonomista Bank Austria Stefan Bruckbauer, tržišta signaliziraju dovoljnu ponudu sirove nafte, dok rafinerije ne uspevaju da isprate potražnju. Zbog toga cene prerađenih goriva ostaju visoke.
Ova napetost se ogleda u takozvanim Crack-Spreads, koji mere razliku između vrednosti prerađenih proizvoda i cene sirove nafte. U poslednje vreme ove marže su se primetno proširile i dostigle najviši nivo od energetske krize 2022. godine. Kao glavni razlozi navode se prekidi u proizvodnji na Bliskom istoku, kao i ograničenja u ruskim rafinerijama usled rata u Ukrajini.
Odvajanje cena na benzinskim pumpama
Iako je cena sirove nafte od svog pik-nivoa početkom maja 2026. godine pala za više od 20 procenata – sa oko 95 na nešto preko 70 evra po barelu – cene na pumpama jedva da su popustile. Prema rečima ekonomiste Bank Austria po imenu Walter Pudschedl, ovde je na delu jasno odvajanje kretanja cena.
U prvoj polovini avgusta prosečna cena dizela u Austriji iznosila je 2,01 evro, dok je superbenzin koštao 1,78 evra po litru. Kada se odbiju porezi i dažbine, neto cene iznose oko 1,15 evra za dizel i 0,88 evra za benzin. U poređenju sa dosadašnjim rekordnim nivoima, to predstavlja smanjenje od svega oko pet procenata.
Uticaj na inflaciju
Visoke cene goriva i dalje opterećuju ukupnu inflaciju. Iako energetski proizvodi čine samo oko 8,2 procenta austrijske potrošačke korpe, od izbijanja sukoba sa Iranom bili su odgovorni za oko petinu ukupne inflacije. Nakon privremenog usporavanja na 2 procenta početkom godine, stopa inflacije je između marta i jula ponovo porasla na prosečnih 3,2 procenta.
Prema rečima Pudschedl-a, Cene goriva u julu su, uz nepromenjene marže rafinerija, mogle biti niže za oko 10 centi po litru. To bi smanjilo ukupnu inflaciju za više od 0,2 procentna poena. Dodatno je postepeno ukidanje državne kočnice za cene benzina pojačalo pritisak na cene na pumpama.
Izgledi za monetarnu politiku i kamatne stope
Za celu 2026. godinu Bank Austria u Austriji očekuje prosečnu stopu inflacije od 3,2 procenta, dok se za evrozonu prognozira 2,9 procenata.
Zbog prisutnih rizika i uzdržanog pada cena u sektoru energetike, ekonomisti očekuju da će Europäische Zentralbank (EZB) na svojoj septembarskoj sednici podići referentnu kamatnu stopu za dodatnih 25 baznih poena. Ukoliko ne dođe do nove eskalacije, ovaj korak bi mogao da označi kraj aktuelnog ciklusa pooštravanja monetarne politike i dovede kamatnu stopu na depozite do 2,50 procenata.
Pad cene sirove nafte zbog ograničenih kapaciteta rafinerija i geopolitičkih nesigurnosti samo u maloj meri stiže do krajnjih potrošača. Blago rasterećenje na pumpama održava inflatorni pritisak i primorava čuvare valute na nastavak oprezne monetarne politike.
Izvor“heute.at“
AustriaAktuell – Uvek informisani tačno u metu.