Ogroman potencijal za energetski preokret
Austrija počiva na ogromnom blagu obnovljivih izvora energije, koje je do sada iskorišćeno samo u malom delu.
Aktuelna analiza koju je sproveo Austrian Institute of Technology (AIT) pruža jasnu sliku domaćih resursa. Dok bi zemlja tehnički bila u stanju da pokrije višestruko veću potrebu za strujom iz sunca i vetra nego što je to sada slučaj, birokratske prepreke i spori procesi planiranja sprečavaju veliki proboj. Eksperti upozoravaju: bez prilagođavanja okvirnih uslova, energetska tranzicija ostaje samo teorijski konstrukt.
Neiskorišćena snaga sunca
Brojke u oblasti solarne energije su impresivne. Čisto tehnički posmatrano, Austrija bi mogla godišnje da proizvede oko 1.190 Terawattstunden (TWh) putem fotonaponskih sistema. Međutim, realnost u 2024. godini pokazuje masivan kontrast sa svega 7,6 TWh stvarne produkcije. Prognoze AIT za naredne decenije su doduše u porastu, ali ostaju daleko iza mogućnosti. Do 2030. godine stručnjaci računaju sa maksimalno 24 TWh, dok se do 2040. očekuje povećanje na do 51 TWh. Problem, prema studiji, nije u nedostatku prostora, već u manjku ekonomičnosti u određenim sektorima kao i u nedostatku mrežnih kapaciteta.
Energija vetra kao usnuli džin
Slična situacija je i sa energijom vetra. Sa tehničkim potencijalom od 119 TWh godišnje, Austrija raspolaže idealnim prirodnim uslovima. Ipak, poslednji put je ostvareno samo 8,9 TWh. Ciljevi ekspanzije za 2030. godinu iznose 21 TWh, dok se za 2040. cilja maksimum od 46 TWh. Ovde pre svega dugotrajni procesi izdavanja dozvola i često nedostajuće prihvatanje od strane stanovništva masovno koče izgradnju parkova vetrenjača.
Hidropotencijal na granici opterećenja
Za razliku od sunca i vetra, korišćenje vodene energije u Austriji je već veoma napredovalo. Ovde su stope rasta prirodno manje. Od tehnički mogućih 57 TWh, u 2024. godini je iskorišćeno skoro 44 TWh. Realističan cilj za 2040. godinu iznosi oko 52 TWh. Time vodena energija ostaje stub domaćeg snabdevanja strujom, ali ne može sama da iznese ogroman rast koji je neophodan za dekarbonizaciju.
Integracija kao ključ uspeha
Sumirano, tri stuba – sunce, vetar i voda – mogli bi do 2040. godine da isporuče između 100 i 150 TWh. Time bi domaća potreba za strujom bila u velikoj meri pokrivena. Autori studije sa AIT-a ipak naglašavaju da sama izgradnja postrojenja nije dovoljna. Kako bi se kompenzovalo variranje u prilivu energije iz vetra i sunca, mora se masovno investirati u tehnologije skladištenja i proširenje mreže. Samo inteligentna integracija sistema može dugoročno garantovati sigurnost snabdevanja.
Austrija ima resurse da postane energetski nezavisna i klimatski neutralna. Tehnički potencijal je gigantski, ali realizacija ne uspeva zbog regulativa i sporog prilagođavanja infrastrukture. Da bi energetski preokret uspeo, politika sada mora postaviti pravce za brže izdavanje dozvola i snažnije elektro-mreže.
Izvor „heute.at“
Austrija pod naponom za čistu budućnost.