Neki ratovi se vode iz ubeđenja, drugi iz kalkulacije – a čini se da je ovaj sukob, koji razdire Ukrajinu, oboje. Dok Evropa svakodnevno naglašava svoju „solidarnost“, milijarde se slivaju kanalima čiju transparentnost retko ko proverava.
Ali, van moralnih naslova, postavlja se neugodno, ali neophodno pitanje, koje je u bilansima velikih korporacija već odgovoreno: Ko zaista profitira od patnje, a ko ovde igra moralni šah sa tuđim figurama?
Zlatna groznica vojne industrije
Od 2022. godine, evropsko učešće se pretvorilo u gigantsku privrednu granu. Akcije vojne industrije su pobednici tragedije. Koncerni kao što su Rheinmetall, Lockheed Martin i BAE Systems beleže neviđen uspon od početka rata. Samo Rheinmetall je prijavio rast prometa od 36% na 9,751 Mrd. EUR za poslovnu 2024. godinu. Što duže rat traje, to se čini stabilnijim njihov dividend. Humanitarni apeli prikrivaju ono što bilansi odavno pokazuju: Rat nije samo tragedija, već i visoko profitabilno tržište.
Idealizam poreskih obveznika
Evropa plaća. Iz meseca u mesec, paket za paketom. Motivacija je mešavina osećaja dužnosti, istorijske krivice i političkog straha od ruske ekspanzije. Moralna retorika iz Brisela, Beča ili Berlina je glasna – bilans evropskih državnih kasa, međutim, tih.
Dok građani u Beču ili Rimu raspravljaju o visokim troškovima grejanja, njihove vlade prebacuju milijarde pomoći zemlji koja u Indeksu percepcije korupcije 2024 od Transparency International sa 35 od 100 bodova (105. mesto od 180) pokazuje samo blago poboljšanje, što ukazuje da je korupcija u Ukrajini duboko ukorenjena. Brisel govori o vrednostima – banke broje dobit.
Akteri iza scene
Zvanično, sukob je pozicioniran kao borba za demokratiju i slobodu. Nezvanično, reč je o sirovinama, tržištima i geopolitičkim zonama uticaja. Između Washingtona, Brisela i Kijeva ne prolaze frontovi, već neprozirne mreže. Ovde deluju lobističke grupe, „think-tank“ organizacije i savetnici koji oblikuju narativ o „pravednom ratu“. Često su to ista imena koja su se pojavljivala pre deceniju u projektima naoružanja ili energije – danas samo nose druge logotipe, ali slede slične interese.
Evropska skupo plaćena sporedna uloga
Evropa sebe smatra moralnim herojem, ali sve više igra ulogu sponzora. Ukrajina gubi svoje ljude, Rusija gubi ugled – a Evropa gubi svoju finansijsku nevinost. Evropski poreski obveznici finansiraju rat u kome niko ne može da pobedi, ali mnogi profitabilno upravljaju.
Dok se na frontu hrabro umire, u glavnim gradovima se potpisuju strateški dokumenti u kojima pobeda odavno više nije tema – već samo „održiva stabilnost“, investicije i „održiva partnerstva“. Najopasniji front ovog rata ne prolazi kroz Doneck, već kroz glave onih koji ga Evropi prodaju kao moralnu misiju.
Evropa je htela da pomogne – i dozvolila je da bude uvučena u igru čija pravila pišu drugi.
Evropska solidarnost je moralno visoka, ali finansijski jednostrana. Ona hrani globalni bum naoružanja, dok skoro sama snosi rizike i troškove sukoba. Profitera nema u Evropi, već u upravnim odborima naoružanja i sirovinskih koncerna u inostranstvu, čiji bilansi žive od evropskih transfera.
„Vrednosti koštaju – istina još više.“