Dokumentarno-istraživačka kolumna – sa AustriaAktuell.at
Dupli udarac: Eksplozije u energetskom srcu Evrope
11. septembra 2025. godine, težak incident potresao je Rafineriju Petrobrazi u Rumuniji. Šok je dubok, jer je to bio tek drugi takav incident u kratkom vremenskom periodu: Dva sata ranije, u MOL-ovoj rafineriji u Százhalombatti (Mađarska), dogodio se sličan incident. Oba postrojenja su centralne tačke za snabdevanje gorivom Jugoistočne Evrope. Potpino isti scenario u bečkoj rafinieriji (Schwechat) dok je Gazprom Neft imao vlasnički udeo u OMV pre par godina.
Zvanično se govori o „tehničkim uzrocima“. Međutim, spekulacije u Brüsselu i Budapestu kao i onda u Beču kreću se od nedovoljnog održavanja do organizovanih sabotažnih akata. Pitanje ko bi od toga profitirao direktno vodi u mrežu nejasnih vlasničkih struktura koje Evropu čine ranjivom.
Ruski tragovi: Vlasnici i ranjivost
MOL Group (Mađarska) poseduje ključne udele u Hrvatskoj, Srbiji i Slovačkoj. U poslu su: Ruski i srpski investitori. Ilustrativan primer je Srbija, gde ruski koncern Gazprom Neft kontroliše oko 56 % Naftne Industrije Srbije (NIS), dok srpska Vlada poseduje oko 30 %.
Rafinerija u Pančevu godišnje isporučuje oko 3 miliona tona goriva. Značajan deo toga odlazi u Mađarsku i Austriju. Svaki poremećaj u ovoj mreži snabdevanja, pod ruskom kontrolom, direktno utiče na srednjoevropsko tržište. Savetnik EU za energetiku sumirao je novu realnost u Euractivu (09/2025):
„Europa je smanjila zavisnost od ruskog gasa, ali su novi pravci snabdevanja još krhkiji nego ranije.“
„Zeleni zaokret“ EU, čini se, nije samo ekološki, već i geopolitički visokorizični projekat .
Nacionalni izazivači: Kickl, Weidel, Orbán i ostali
Uporedo sa energetskim tenzijama, Europa doživljava političku polarizaciju. U centru su populistički pokreti koji zahtevaju povratak nacionalnog suvereniteta:
- Herbert Kickl (FPÖ, Österreich): Kritkuje „Brüsseler Diktate“ u migracijama i energiji i obećava „vraćanje suvereniteta“. Ankete APA/OGM u oktobru 2025. godine pokazuju da njegova stranka ima preko 30 % podrške.
- Alice Weidel (AfD, Deutschland): Na kongresu stranke AfD u Erfurtu (09/2025) napala je „zelenu ideologiju“ i zahtevala otvaranje prema Rusiji: „Bez ruske energije nema nemačke industrije.“
- Marine Le Pen (Francuska): Sa ublaženom retorikom, ali EU-skeptična u suštini, mobiliše se protiv Emmanuela Macrona kao „predsednika elita“.
- Viktor Orbán (Ungarn): Nastavlja da se pozicionira kao „posrednik između Istoka i Zapada“ i koristi i ruske energetske dogovore i Brüsseler sankcije za svoju nacionalističku politiku.
Pragmatičar u ovom krugu je Giorgia Meloni (Italija), koja je nekada bila kritična prema EU, ali danas manevriše kao realpolitičarka između Washingtona i Brüssela kako bi osigurala finansijsku stabilnost svoje zemlje. Zajednički cilj ipak ostaje: Veća nacionalna kontrola, manji uticaj EU.
Globalni poker moći: USA, Kina i Russland
Evropska scena je poprište globalnog odmeravanja snaga:
- USA – Oružje, vrednosti i izborna kampanja: Od početka ukrajinskog rata, preko 190 milijardi dolara zapadne pomoći slilo se u Kijev (Reuters, 08/2025), a veći deo iz USA. Zvanično za odbranu demokratije, nezvanično i za obezbeđivanje američkih interesa: izvoz energije, prodaja oružja i geopolitički uticaj. Donald Trump, koji se 2025. ponovo kandiduje za Belu kuću, napada ovu strategiju i obećava povlačenje iz „skupih saveza“.
- Kina – Tihi pobednik: Peking se oslanja na ekonomsku zavisnost umesto na konfrontaciju. Investicijama u evropske luke (Belgija, Grčka, Italija), energetske mreže i isporukom retkih zemalja, predsednik Xi Jinping obezbeđuje tih, ali trajan uticaj. Analitičar EU u Politicu (10/2025) je rezimirao: „Kina ne vodi rat u Europi – ali ga dobija ekonomski.“
- Russland – Senka ostaje: Uprkos sankcijama, indirektni uvoz energije iz ruske proizvodnje, preko posrednika kao što su Kazahstan, Turska i Srbija, čak je porastao za 14 % u odnosu na 2023. godinu (Bloomberg, 09/2025). Zvanično tabu, nezvanično neophodno – Brüsseler paradoks.
Europa plaća istinom za svoje vrednosti
Dok globalne sile igraju svoje igre, građani Evrope plaćaju cenu: Preko 80 miliona Evropljana pogođeno je energetskim siromaštvom (Eurostat, 2025), a hiljade malih preduzeća u Nemačkoj i Austriji suočavaju se sa insolventnošću – posledicom masovnog rasta računa za struju.
Europa je želela da postane nezavisna, a postala je zavisnija nego ikada – od uvoza, ideologija i iluzija. Između Washingtona, Moskve i Pekinga, Brüssel traži svoju ulogu – i postepeno je gubi. Ironija je oštra: Demokratija ne košta samo novac, već u ovom tihom ratu za prevlast narativa i istinu.
Europa priča o vrednostima – ali plaća
istinom.
Izvori und Reference
APA/OTS – „Brand in ungarischer Duna-Raffinerie – MOL bestätigt Ausfall der Produktion“, Reuters – „Romania’s Petrom refinery fire under investigation“, Euractiv – „EU importiert weiter russische Energie über Drittstaaten“, Politico Europe – „Gazprom’s hidden footprint in Southeast Europe“, Oe24 – „Kickl: Sanktionen gegen Russland schaden nur uns selbst“, Der Spiegel – „Weidel attackiert EU-Politik als ‚wirtschaftlichen Selbstmord‘“, Le Monde – „Marine Le Pen capitalise sur le mécontentement économique“, Euronews – „Meloni und die EU-Gelder – Pragmatismus vor Prinzipien“, Reuters – „Orban says Hungary will keep buying Russian gas“, Financial Times – „US LNG profits surge amid Europe’s energy crisis“, Deutsche Welle (DW) – „China füllt die Lücke in Russlands Energieexporten“, BBC – „Russia’s pivot to Asia reshapes global trade“,Politico – „Europe caught between Biden’s values and America’s profits“, ORF – „Inflation treibt Energiepreise in Österreich auf Rekordhöhe“, Euractiv – „Industrieabwanderung aus Europa wegen Energiekrise“, Die Welt – „Europa verliert seine junge Generation – Auswanderung auf Rekordniveau“