Više od 30 zemalja najavilo je na nuklearnom samitu u Briselu da će utrostručiti ekspanziju nuklearne energije do 2050. godine.
Evropska unija je podeljena oko nuklearne energije. Dok mnoge zemlje posmatraju nuklearnu energiju kao pouzdan izvor energije, kritičari vide nuklearnu energiju kao potpuno neprikladnu za postizanje klimatskih ciljeva. Ulaganja u nuklearnu energiju, kao i sama tehnologija, smatraju se visokim rizikom.
Na poziv aktuelnog belgijskog predsedništva Savetom EU i Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), nekoliko šefova država i vlada i predstavnika iz ukupno 35 zemalja unutar i van EU koje već koriste nuklearnu energiju i onih koje žele da koriste ubuduće se sastao u četvrtak na prvom globalnom „samitu o nuklearnoj energiji“ (Nuclear Energi Summit 2024). Cilj: lobiranje za nuklearnu industriju. Glavni argument: klimatske promene.
Rastući savezi za nuklearnu energiju
Na svetskoj klimatskoj konferenciji COP28 u Dubaiju u decembru, nuklearna energija je proglašena važnim delom rešenja u međunarodnoj borbi protiv klimatskih promena. Nuklearna energija je čak pomenuta u konačnom dokumentu zajedno sa obnovljivim izvorima energije.
Pre otprilike godinu dana, alijansa prvobitno jedanaest evropskih zemalja okupila se da zajedno radi u oblasti civilne upotrebe i istraživanja nuklearne energije. Savez je sada narastao na 14 članova. Oni stoga čine većinu među državama EU.
Renesansa nuklearne energije
Alijansu predvodi Francuska, koja oko 65 odsto električne energije dobija iz nuklearne energije. Cilj je da se instalisani kapacitet nuklearnih elektrana u Evropi poveća na 150 gigavata do 2050. godine – povećanje od oko 50 odsto u odnosu na status kvo.
Ukupno dvanaest od 27 zemalja članica EU radi na nuklearnim elektranama; nuklearne elektrane su trenutno u izgradnji u dve zemlje: Slovačkoj i Francuskoj, koje planiraju izgradnju šest elektrana u narednim godinama. Alijansa uključuje i Holandiju i Belgiju, koje su odložile svoje prvobitne planove za izlazak, i niz istočnoevropskih zemalja – uključujući Poljsku, koja je nova u nuklearnoj energiji i koja se prvenstveno nada jeftinom energentu kao alternativi uglju. Bugarska, Finska i Rumunija planiraju dodatne reaktore, kao i Švedska.
Nemačka je zatvorila svoje poslednje tri nuklearne elektrane sredinom aprila 2023. Austrija ga nikada nije imala. Od referenduma o puštanju u rad nuklearne elektrane Zwentendorf, u Austriji postoji međustranački konsenzus protiv upotrebe nuklearne energije. Ovakav stav se ogleda i u javnom mnjenju stanovništva. Oko 72 odsto stanovništva je protiv nuklearne energije, a samo 22 odsto je za.
Izvor „heute.at“